Железничка

техничка

школа

Жилина

 

Обилазак ранжирне станице

 

После посете универзитету у Жилини, кренули смо са групом у обилазак ранжирне станице Тепличка над Вахом. Имали смо прилику да у пракси видимо састављање и растављање возова. Железничко особље станице нам је објашњавало како се помоћу спушталице ранжирају возови. Маневарска локомотива гура групе кола до ранжирног брега, одакле се под утицајем земљине теже кола спуштају до одговарајућих колосека. Особље станице нам је објаснило и да у отправном парку постоји неколико група колосека који су груписани према правцима упућивања кола. У зависности од тога где кола треба да се зауставе, кола се по спуштању са ранжирног брега коче помоћу ретардера тј. колосечних кочница.

Обишли смо и контролну собу ранжирне станице, одакле се прати цео систем растављања и састављања возова, као и постављање маневарских путева вожњи. 

Било је интересантно посматрати поступке ранжирања, јер ученици појединих смерова то до сада нису имали прилике да виде. Волели би смо да нам школа организује одлазак на неку од наших ранжирних станица - Београд, Нови Сад, Ниш или Лапово, како би могли да видимо да ли има разлика у процесу ранжирања или у опремљености самих станица.

 

Бранка Јовановић 4/2-2

Марија Јоксић 4/2-2

 

 

 

Братислава

 

Главни град Словачке налази се у близини државне границе са Мађарском и Аустријом, а од Беча је удаљен само 60 км. Бројни културно-историјски споменици смештени су у старом делу града, одакле смо и ми започели упознавање словачке престонице. 

Са узвишења на којем се налази Братиславски замак пружа се невероватан поглед на град, пре свега на Нови мост и необичан ресторан у облику НЛО-а.

Обилазак смо наставили шетњом Главним тргом, где нам је највише пажње привукла Роналдова фонтана. Некада позната као Максимилијанова фонтана, по мађарском краљу Максимилијану Другом Хабзбуршком који ју је саградио након крунисања, ново име добила је по Роланду, витезу и заштитнику Братиславе. По легенди, овај витез сваке Нове године у поноћ помера главу и клања се онима који су у прошлости бранили град. Осим ове фонтане, на тргу је и статуа Наполеоновог војника. И она није једина. Ту су фигуре папарацо фотографа, насмејаног господина са цилиндром у руци и свакако најпознатијег Ћумила који ће вам, како легенда каже, испунити жељу ако га протрљате по капи.

 

 

Јокић Милица 4/2-2

Петровић Милица 4/2-2

Ихлава 

 

Посета фабрици локомотива

 

Трећег дана студијског путовања посетили смо фабрику локомотива ЦЗ ЛОКО у Ихлави, где смо могли да видимо поједине фазе процеса производње локомотива. Запослени у фабрици су нам објаснили да су некада правили целе локомотиве, док се данас врши само ремонт, односно нове управљачнице се постављају на постојеће локомотивске рамове, заједно са вучним моторима. Упознали смо се и са организацијом рада и њиховим начином пословања. Највише нам се допало што смо могли да уђемо у локомотиве и разгледамо их. Прва је била гасна турбо локомотива. Ове локомотиве у последње време постају све популарније, јер као погонску енергију користе природни гас, па повољно утичу на очување животне средине. Једну такву локомотиву су купиле Железнице Федерације Босне и Херцеговине по цени од 1,5 милиона евра. Надамо се да ће се ове локомотиве појавити и на нашим пругама. 

Друга локомотива у чију смо управљачницу имали прилике да уђемо је класична дизел локомотива. Локомотиве овог типа се углавном користе за ранжирање, приликом растављања и састављања возова. Од наших домаћина смо сазнали да су конкретно на тој локомотиви радили ремонг (замена старих и дотрајалих делова) и да је цена ремонта око 150 000 евра. 

 

Ана Мијаиловић 4/2-1

Бранко Живковић 4/2-1

Универзитет у Жилини

 

Прво што смо приметили по доласку на овај универзитет је да су зграде свих факултета груписане у издвојеном делу града, где се налази и студентски дом са рестораном. Посетили смо Факултет за саобраћај и економију транспорта и комуникација који обухвата, као и Саобраћајни факултет на Универзитету у Београду, све гране саобраћаја, логистику и комуникације. Проректор Универзитета у Жилини нас је упознао са историјатом универзитета, програмима и условима студирања. Сазнали смо да се универзитет састоји од седам факултета, где се поред поменутог Факултета за саобраћај и економију транспорта и комуникација, налазе и Машински факултет, Електротехнички, Грађевински, Факултет за менаџмент у науци и информатици, Факултет специјалног инжењерства и Факултет друштвених наука. Посебно је занимљива чињеница да је студирање за све студенте бесплатно, укључујући и стране студенте под условом да предавања слушају на словачком језику. Сазнали смо да је то реткост за факултете у западној Европи.
На Факултету за саобраћај и економију транспорта и комуникација обишли смо две лабораторије. У првој се налази модел пруге са неколико станица и десетак возова који могу да се крећу по прузи. Станице и пруге су опремљене сигналима који дозвољавају или забрањују улазак односно излазак возова у и из станице, и регулишу саобраћај возова на међустаничном растојању. За сваку станицу је задужена група студената. Они постављају пут вожње (постављањем скретница у одговарајући положај и постављањем одговарајућих сигналних знака на сигналима). Уверили смо се да је овакав начин учења много лакши и забавнији од учења о овим процесима искључиво теоријски, читањем књиге или слушањем предавања без обзира колико је књига добро написана, односно предавање занимљиво. Морамо да признамо да завидимо студентима жилинског универзитета. Иако смо свесни да такви модели нису јефтини било би добро када би школа за будуће генерације била у могућности да ђацима обезбеди учење на сличним моделима. То би посебно било корисно за будуће отправнике возова и машиновође. Посетили смо и лабораторију за испитивање кочница и осовинских склопова. И код ње морамо да приметимо да је савременија и боље опремљена од наших кабинета у којима се уче кочнице и кочење.

 

 

Стефан Вучковић 4/2-1

Бранка Јовановић 4/2-2

Праг

 

Ко год је некада посетио Праг, зна зашто се овај град сматра једним од најлепших у Европи и зашто носи епитет "златни". Упознавање града започели смо испред Народног музеја, причом о овој значајној установи и младићу који је управо на том месту жртвовао живот за идеале. Преко трга Св. Вацлава наставили смо шетњу ка Староградском тргу, који је врвео од људи.  Доминантно место на овом тргу заузима Астрономски сат - Орлој, о којем постоје бројне занимљиве приче и који никога не оставља равнодушним. Прошетали смо и Златном улицом, у којој је често боравио, а претпоставља се и живео, велики писац Франц Кафка. 

Импозантно делује и Прашки замак у Храдчанима, у којем су чешки краљеви, римски императори и председници Чехословачке и Чешке Републике имали своје одаје. Према подацима из Гинисове књиге рекорда, овај замак је највећи на свету. Током пријатне шетње улицама Прага, имали смо прилике да видимо зграду Амбасаде Србије, као и Старо-нову синагогу. Изграђена је у 13. веку и најстарија је синагога у Европи.

Ништа мањи утисак на нас није оставио ни Карлов мост. То је најстарији мост у Прагу. На њему се налази тридесет статуа светаца познатих вајара из 18. века. Међу њима се посебно издваја статуа Св. Ивана Непомука, због веровања да ће се жеља испунити сваком ко додирне статуу док замишља жељу. Постоје само два услова - да се жеља ником не открије и да буде реална. И за саму изградњу Карловог моста везују се различите легенде. Једна од њих односи се на датум када је краљ Карло Четврти положио камен темељац. Он је наводно то учинио 1357. године, 9. јула у 05:31. Овај број је изабран с разлогом, јер кад поређате све бројеве, добије се симетричан низ непарних бројева - 1 3 5 7 9 7 5 3 1!

Посету Прагу памтићемо и по Вацлавским намјестима, катедрали Св. Вита и незаборавном крстарењу Влтавом, током којег се град доживљава на посебан начин.

 

Милица Пешовић 4/2-1

Марија Нешковић 4/2-1

Бојана Чучковић 4/2-1

 

Праг је препознатљив по Астрономском сату, који је познат и као Прашки Орлој. Налази се на катедрали Лунд на Староградском тргу. Овај сат је јединствен. Настао је 1410. године, а његов творац је после тога ослепљен, како не би могао да направи исти. Сат показује излазак и залазак Сунца и Месеца, дане, године, месеце, зодијачку констелацију и положај појединих планета. Ту се налазе и фигуре 12 апостола, по једна за сваки сат, као и фигуре костура, који представља смрт, Турчина, шкртице и лакоумника. На сат времена ове фигуре започињу своју представу чији крај зачине фанфаре које се чују са врха катедрале.

Са катедрале се пружа невероватан поглед на градске куле, мостове, Влтаву и све лепоте овог града. Легенда каже да ће град задесити велика несрећа уколико се сат не одржава, тако да се већ вековима води рачуна о томе да сат беспрекорно ради. 

Орлој је трећи најстарији астрономски часовних на свету, а најстарији који још увек ради. Показује германско време (римским бројкама), старо чешко време (златним готичким бројкама) и астрономско време на календарском бројчанику. 

 

Трошић Стефан 4/2-1

Максимовић Милан 4/2-1

Стојановић Александар 4/2-1

Астрономски сат  Орлој


 

Музеј Краљевство железница (Kralovstvi Železnic)

Током боравка у Прагу посетили смо и Краљевство железница, музеј посвећен железници и железничком саобраћају. Прво што смо у музеју видели била је велика макета града Прага. Идеја о изградњи оваквог модела потиче из 1975. године. Међутим, тек пет година касније пројекат изградње започели су инжењери архитектуре Властимил Слива и Јиржи Страка. Модел је урађен од плексигласа, у размери 1:1000. Помоћу тач-скрин екрана који су постављени око модела, могуће је приказати одређене делове града, саобраћајнице, реке, али и подручја града која су била поплављена 2002. године. Макета је реалистично урађена и приказује најситније детаље града, попут паркова, бициклистичких стаза и слично. Такође, у посебним изложбеним просторијама приказан је процес израде појединачних делова модела. Оно што нам се посебно допало је програм који помоћу светла на макети приказује историјски развој града и како се град временом ширио. Интересантно је да је модел почео да се прави како би урбанисти што боље могли да планирају даљу изрградњу и развој града. Не можемо а да се не запитамо како би овај модел изгледао за град Београд.
Након модела Прага имали смо прилику да видимо и фантастичан модел Краљевство железнице. Први део овог амбициозног пројекта приказан је 2009. године, а нови делови модела, који представљају појединачне регионе Чешке, стално се дограђују. Када буде завршен, модел ће представљати целу Републику Чешку, са свим саобраћајницама, железничким станицама, историјским и културним знаменитостима и простираће се на површини од преко 1008 м2. Модел је посебно занимљив због своје интерактивности - на њему се крећу интерактивни возови, по тачно одређеном реду вожње, као и модели друмских возила. Иако се крећу различитим брзинама, не може доћи до судара захваљујући уграђеним чиповима помоћу којих се брзине смањују уколико су модели сувише близу један другом.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Модели возова и пруга посетиоце остављају без текста. По моделу се крећу и путнички и теретни возови који пролазе кроз тунеле, преко мостова, прелазе преко скретница и путно-пружних прелаза. Такође, наши домаћини из музеја омогућили су нам да уђемо у контролну собу из које се управља целим системом. Пратећи процес управљања, схватили смо колико је озбиљан и сложен овај систем. У контролној соби су и монитори са графиконима саобраћаја возова на моделима, као и десетак монитора на којима се помоћу камера приказују тренутне ситуације на макети. 
Свима који дођу у Праг препоручујемо да посете Краљевство железница и увере се да су садржаји веома забавни и едукативни. А ми одлазимо са уверењем да музеји не морају да буду досадни и да ћемо сигурно обићи и неке од музеја у нашој земљи.

 

Бурић Тијана 4/2-2
Ахмети Елмин 4/2-2

 

 

 

Беч

Трећа европска престоница коју смо посетили на стручном путовању била је Беч, главни град Аустрије. Најпре смо обишли дворац Хофбург у самом центру града. Један део овог дворца је данас резиденција председника Аустрије, док се у другом делу налазе музеји и просторије у којима се одржавају различити конгреси и церемоније. У његовом саставу се налазе и библиотеке, ризница, па чак и школа јахања.

После обиласка Хофбурга и занимљивих прича које смо чули о историји Беча, прошетали смо Рингом, најпознатијим бечким булеваром. Имали смо прилику да видимо зграду Бечке државне опере, која спада у најзначајниије оперске куће на свету, али и Дворско позориште, Природњачки музеј и зграду Парламента. Све ове грађевине су заиста импозантне и оставиле су снажан утисак на сваког од нас.

Познати парк Пратер нисмо, нажалост, обишли. Могли смо тек издалека да видимо један од симбола аустријске престонице, чувени карусел. Иако смо у Бечу провели само неколико сати, то је било довољно да овај величанствени град побуди у нама радозналост и жељу да га поново обиђемо и упознамо све његове тајне.

 

Наташа Бранковић 4/2-2

Дејана Рашковић 4/2-2

Будимпешта и Сентандреја

 

Будимпешта. Престоница Мађарске. Град широких булевара и уских попречних улица. Чине га Будим и Пешта, који су повезани предивним мостовима. Има их девет, а најастарији и свакако најлепши међу њима је Ланчани мост. 

Најпре смо обишли Трг хероја са Миленијумским спомеником у централном делу и статуама вођа племена и других важних личности из мађарске историје. Након обиласка Будимског дворца, дворског комплекса мађарских краљева, обишли смо и Рибарску тврђаву - предиван комплекс са седам белих торњева, симболе седам племена која су основала мађарску државу. Са ове тврђаве пружа се предиван поглед на Дунав, на град и величанствену зграду Парламента, једну од најлепших грађевина Европе. 

 

Посетили смо и Сентандреју, мали град недалеко од Будимпеште, који је некада био познат и као Светионик српства. У овом месту који одише духом српске историје имали смо прилику да се упознамо са историјом и животом нашег народа на подручју Мађарске. У њему је накада живело на хиљаде Срба, док их је данас тек педесетак. Од бројних српских цркава данас је у употреби само Београдска, док су Пожаревачка и остале цркве у веома лошем стању. Уске калдрмисане улице, тргови украшени цвећем и мноштво малих занатлијских радњи и сувенирница за тренутак као да су нас вратили у нека прошла, лепша времена.

 

 

Александар Љубић 4/2-2

Наташа Стојадиновић 4/2-2

 

 

 

Погледајте наш нови часопис на енглеском језику The Railway School Journal. Први број посвећен је стручном путовању.